Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

ПИШЕ: Ђорђе Пражић

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године  

1. Информације о убијеним ваздухопловцима

Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави

потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године.

Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.-„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155  се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“ која се налази у рејону Руја-Локвица више Косињског Баковца. Наводи се да су „усташе 1944. године бацили посаду америчког војног авиона, који је пао код Ледене драге у Велебиту“.

Дане Ластавица је био неуморни истраживач ратних злочина током Другог свјетског рата на подручју некадашњег среза Перушић, а драгоцјене податке је добијао од становника са тог простора, који су најчешће жељели да остану анонимни, плашећи се за своју безбједност.

Податке о убиству америчких ваздухопловаца добио је од мјештана из Косињског Баковцаа.

Према њиховој изјави два ваздухопловца су се пјешке  спустили са  Велебита у Косињски Баковац, послије искакања падобраном из авиона, гдје су убијени и бачени у неку од јама.

Информација у тексту Ивана Вукића „Крв жртава вапи до неба“, www.licke-novine.hr, од 07. просинца 2012.године, додатно потврђује чињеницу о убиству америчких ваздухопловаца на подручју Косиња. У дијелу чланка налазе се свједочења, које је прикупио богослов Никола Прша из Горњег Косиња. Под насловом „Остало“ наводи се: „суговорници су ми рекли за још неколико догађаја. Усташе су наводно убиле два пилота америчке војске. Они су се, по причању, срушили с авионом, а усташе су их убиле и бациле у неку јаму, не зна се коју.“

2. Могућа реконструкција догађаја

Дана 26.06.1944.године, око 10.00 сати, амерички бомбардер Б-24-Х, број 42-52702,

сивозелене боје,  из састава 830. бомбардерске ескадриле, враћао се са задатка бомбардовања Беча. Због квара на мотору и генератору  срушио се изнад Ледене Драге у Велебиту. Наиме посада није могла вратити пропелер на мотору, који је био у квару, у тзв. оштар положај („на нож“), већ је остао у положају који је стварао додатни отпор у лету и тако су губили брзину а тим и висину авиона. Према извјештају вође посаде капетана пилота Jacob S Disstona III, од осам чланова посаде, шест је правовремено искочило и пало на територију коју су контролисали партизани. Након неколико дана пребачени су на свој матични аеродром Веноса  у Италији. Прије искакања посаде у авиону се догађала права драма. Репни митраљезац наредник Francis Dwyer није хтио искочити због страха а његов најбољи пријатељ предњи митраљезац наредник Paul Petersen се борио са њим да га избаци из авиона. Официр за навигацију поручник Thomas Моор је након искакања из авиона видио једног члана посаде који је искочио у даљини, прије удара авиона у Велебит. Из извјештаја чланова посаде се спомиње само један уочен падобран. Највјероватније је и Francis Dwyer касније искочио, али их посада која је прије искочила није видјела.. Њих двојица  су се спустили шумским путем у Косињски Баковац у којем у то вријеме није било усташа, већ само наоружаних цивила (тзв.бијела гарда). Они су их заробили и одвели код једног мјештанина који је знао енглески језик (радио прије рата у Америци). Он је условио превођење са добијањем пилотске ођеће. Након разговора ваздухопловци су убијени и бачени у јаму која се према информацијама од мјештана, налази на удаљености од двијеста метара од земунице гдје су припадници ОЗНЕ ликвидирали усташког пуковника Делка Богданића 1945.године.

3. Могући свједоци 

– Богослов Никола Прша, у жупи св. Анте Падованског у Горњем Косињу, који је изнио податаке у чланку Ивана Вукића,

– Шпорчић Рожа, рођена у Косињском Баковцу 1935. године. Према њеној изјави (горе наведени чланак Ивана Вукића) она се добро сјећа догађаја из тог времена и са прецизним појединостима је описала ликвидацију Делка Богданића 1945. године. Она сада живи у кући у Косињском Баковцу, која је на удаљености од око 250 метара од мјеста гдје је била земуница Делка Богданића. Кућа њених родитеља, односно гдје је живјела као дијете у рату је у близини са друге стране пута (нешто источније) и удаљена од земунице око 500 метара.

Ова два свједока можда могу помоћи у рјешавању проналажења посмртних остатака убијених ваздухопловаца. Очекивати је да још неко од старијих мјештана Косињског Баковца зна за овај догађај.

Може се предпоставити да постоји страх код мјештана од открића посмртних остатака, чиме би се можда и открио идентитет убица (њихових комшија) који су учинили ратни злочин.

 4. Проблем тачне локације јаме-гробнице 

Приликом истраживања до сада познатих података уочавају се више могућих локација јаме-гробнице, у којој се налазе амерички ваздухопловци. У књизи Дане Ластавице се наводи „Јама у Руји“. Та јама није познати спелеолошки објекат, већ провалија гдје мјештани бацају угинуле животиње и други отпад. Исто тако се наводи да се јама налази у рејону Руја –Локвице. Руја је дио Косињског Баковца (скоро у средини села) гдје се спушта пут из Велебита од Ледене Драге и вјероватно су тим путем ваздухопловци сишли у село. Удаљеност од Рује до Локвице је два километра а од Рује до земунице Делка Богданића четири километра. Као податак је важна чињеница да се на топографској карти уочава јама-спелеолошки објекат  на удаљености око двјеста метара западно од земунице Делка Богданића. Можда се баш у тој јами налазе ваздухопловци.

Постоји и проблем назива појединих локација. Често  постоје разлике у називима појединих локација од стране мјештана у односу на оне које су наведене на топографској карти.

Локација земунице у којој је ликвидиран Делко Богданић се налази на 605 метара н/м и на  позицији  440 42,572 С  и 150 07,966’ И према ГПС.

5. Проблем са информацијом о броју убијених ваздухопловаца и судбином авиона

 Од тог догађаја је протекло седамдесет и двије године. Старији мјештани Косињског Баковца који можда памте тај догађај су већином умрли. Код  истраживања злочина увијек постоји проблем са умањивањем или увећавањем броја жртава, па се зато појављују различити подаци о броју жртава (од два члана посаде до цијеле посаде бомбардера). Слично је и са авионима. На Велебит су падали авиони за време Другог свјетског рата и послије рата (Југославенско ратно ваздухопловство). Зато се  мјештани тешко могу сјетити авионских несрећа и прецизно се одредити према свакој.

6. Како открити локацију јаме-гробнице ?

Постоји више начина али један од могућих је да лице које зна тачну локацију то пошаље као анонимну дојаву полицијској управи у Госпић или амбасади САД у Загребу. Крајње је вријеме да та два млада америчка ваздухопловца нађу вјечни мир у свом завичају. Садашњи становници Косињског Баковца нису одговорни за њихово убиство и немају разлога за страх и евентуално осјећање кривице. Вјероватно мало њих и зна о овом догађају. Они који знају могу помоћи у проналажењу посмртних остатака америчких ваздухопловаца и тако им омогућити посљедњи  лет кући у САД уз све војне почасти, које су заслужили.

Литература:

–  Дане Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика)1941-45.и 1991.-? Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године,

–  Иван Вукић „Крв жртава вапи до неба“, www.licke-novine.hr, Госпић, 07.просинца 2012.године,

–  Оригинални извјештаји пилота и чланова посаде bombardera B-24 достављени надлежној ваздухопловној команди САД (War Deparrtment Headquarters Army Air Forces Washington).