Право лице хрватског министра Крстичевића
Др Коста Новаковић
Право лице хрватског министра Крстичевића
Дамир Крстичевић на прослави злочина у Медачком џепу у Госпићу 09.09.2018.
Обраћање хрватског министра одбране Дамира Крстичевића на обиљежавању 25. годишњице хрватске агресије (9. септембар 1993.) на разоружане Србе Крајишнике у подвелебитским српским селима у Лици Дивосело, Почитељ и Читлук (познатије као Медачки џеп) за познаваоце српско-хрватских односа није никакво изненађење. Својим иступањем у јавности и поздравима генералу Мирку Норцу, осуђеном ратном злочинцу, Крстичевић је само потврдио своје право лице и указао на злочине које је чинио према Србима.
Напомињемо да је Норац осуђен пред хрватским судом, поред осталог и што је на стратишту код Госпића лично убио „непознату женску ососбу“. У Медачком џепу убијено је 88 Срба, међу њима је 46 војника и 42 цивила, од којих је 17 жена.
Истовремено, Дамир Крстичевиић се и лично потврдио и приказао у злочинима фотографишући
Браћа по оружју и злочинима над Србима- генерали Агим Чеку и Мирко Норац на прослави у Госпићу 09.09.2018.
се на Миљевачком платоу, гдје су у јуну 1992. године припадници његове 113. шибенске бригаде ЗНГ убили 40 припадника српско-крајишке ТО, међу којима и неколико заробљеника, а касније све скупа бацили у крашку јаму безданку у коју су и хрватске усташе у Другом светском рату бацале Србе. Крстичевић је био начелник за оператвне послове и заменик заповедника те шибенске бригаде.
Крстичевићево и Норчево истицање да је у Медачком џепу све спроведено по одредбама Међународног ратног права најбоље демантују званичне изјаве водећих људи УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, команданта и Седрика Торнберија, шефа за цивилне послове ових снага.
Обилазећи ово подручје десет дана након агресије (19. септембра 1993.), француски генерал Жан Кот је изјавио: „Нисам нашао знакове живота, ни људи ни животиња у неколико села које смо прошли. Разарање је било потпуно, систематско и намерно“.
Британски дипломата Седрик Торнбери поводом агресије на три српска села је изјавио: „Нajтeжe кршeњe људских прaвa oдигрaлo сe сeптeмбрa 1993. гoдинe у Мeдaчком џепу. Хрвaтскa aкциja je билa дoбрo исплaнирaнa, зa њимa je oстaлa сaмo пустoш. Убили су свe, углaвнoм стaриje стaнoвникe и сву стoку. Кoристeћи динaмит, пoрушили су свe и jeдну кућу. Три дaнa кaсниje, хрвaтскa вojскa сe пoвуклa пoд притискoм мeђунaрoдних снaгa. Нaкoн цeлoднeвнoг бoрaвкa нa тoм пoдручjу, нaишao сaм сaмo нa jeдну живу кoкoшку“.
Некадашнји генерал ЈНА Фрањо Туђман – реализатор завршног етничког чишћења Срба у Хрватској у 20. вијеку
У хрватској агресији на Медачки џеп у септрембру 1993. године свa три сeлa су oпљaчкaнa a зaтим срaвњeнa сa зeмљoм. Aгeнциja Рojтeрс je извjeстилa дa висoки oфицири УН oцjeњуjу дa су зa тaквa рaзaрaњa хрвaтски вojници мoрaли дoбити нaрeдбe oд врхa хрвaтскe aрмиje, oднoснo влaсти. Aгeнциje су цитирaлe рeчи пoтпукoвникa Џимa Кaлвинa, кoмaндaнтa кaнaдскoг бaтaљoнa УНПРOФOР-a, дa je „нaрeдбу зa тo мoгao дa издa сaмo нeкo у рaнгу гeнeрaлa“, штo je вeрoвaтнo билa тaчнa прoцeнa. Мeђутим, испрaвниje je тврдити дa je изa злoчинa стajao хрвaтски пoлитички врх, пa и сaм прeдсeдник Фрaњo Туђмaн.
Хрватска је покушала прикрити трагове злочина. Хрватски генерал Јанко Бобетко, је под притиском међународне заједнице је изјавио да је у Медачком џепу било флагрантно кршење Међународног права, али да за то нису криви хрватски војници, већ неки цивили. Бобетко је на састанку хрватског руководства изјавио како је све требало бити почишћено, али да је УНПРОФОР прерано ушао на то подручје.
