КРИК НАД КРУШКОВАЧАМА

Ђурђица Драгаш

КРИК НАД КРУШКОВАЧАМА

Крик је пробио ноћ,

крик пун ужаса и бола.

Ледени планински ветар разносио је врисак детета,

и лелек мајке-немојте јединог сина!!!

И опет крик, крик до крика,

стотине крикова.

И осети земља у утроби својој људска тела,

осети животе који се гасе.

Споменик у Крушковачама подигнут 1956. Уништен 1993. године

И завапи шума, завапи тужно,

као мајка над мртвим дететом

Некад било, дуго се спомињало,

али се никад, никад не поновило!!!

Ову пјесму је написала Ђурђица Драгаш када је имала петнаест година. Пјесма је добила прву награду на литерарном конкурсу у Дивоселу 1989. године. Под великом тремом прочитала је тада ову пјесму у Спомен дому у Дивоселу на комеморативном скупу страдалим у Крушковачама. Један новинар из Карловца је тражио да је он објави, али без задњег стиха. Поносна Ђурђица није то дозволила. У ствари, и Ђурђица и новинар су били тада видовити. Ипак се поновило!!!

Пјесма није остала записана, али је постала упамћена у сјећању ауторке, и након скоро тридесет двије године, доступна је широј читалачкој јавности.

Дана 05.августа 1941. године у предјелу Крушковаче код Дивосела заклано је и стрељано 763 становника Дивосела, Читлука и Орница. У времену од 05. до 10. августа 1941. године на најсвирепији начин убијено је 907 мјештана српске националности из тих села. Од 907 цивилних жртава, њих 384 су били дјеца до петнаест година старости.

Злочин су извршиле усташе из Личке бојне под заповједништвом усташког сатника Ивана Девчића – Пивца. Током 1942. године Иван Девчић – Пивац ће добити посебно признање од власти НДХ за извршену ПАЦИФИКАЦИЈУ („успостављање мира“) над православним становништвом у Дивоселу и Косињу, при чему је убијено (клањем, спаљивањем и бацањем у јаме) око 2.000 цивила српске националности. „Пацификација“, у ствари злочин геноцида и етничког чишћења, тих српских села започета 1991, завршена је 1993. године.

Спомен дом Дивосело                                                               Приредио: Ђорђе Пражић