НАСЕЉЕ КЛИСА У ДИВОСЕЛУ
Миле Рајчевић,проф.
НАСЕЉЕ КЛИСА У ДИВОСЕЛУ
Источна страна Клисе
Име Клиса (насеље у Дивоселу) потиче од латинске ријечи ecclesia, што значи црквиште, јер се ту налазило насеље са црквом. Ова ријеч је у српски језик дошла преко турског језика, а име данашњег насеља Клиса потиче из времена турске владавине, када је српско становништво користило ријеч „клиса“ да означи мјеста гдје су се налазили остаци цркава.
На југозападној страни Клисе (кота 588) постоји камена стијена на којој је био уклесан крст чији се остаци виде и данас. Зуб времена, оставио је своје трагове на стијени, а и људска
Остаци уклесаног крста на стијени
пакост, али су и данас видљиви остаци крста који изазовно пркосе зубу времена.
Према легенди, која се преносила са кољена на кољено, овај крст чува тајну везану за цркву брвнару на Клиси из времена насељавања Дивосела, односно насеља Клиса. Приликом насељавања Дивосела, подножје брда Клисе населиле су породице: Рајчевић и Поткоњак (сјевероисточни дио Клисе), породице Плећаш и Јерковић (јужни дио Клисе). Прије 2.свјетског рата само у насељу Клиса било је 48 кућа, послије рата било је 27 кућа у којима се живјело стално и 12 викенд кућа. У грађанском рату у Хрватској насеље око Клисе је комплет попаљено као и у 2.свјетском рату. Клиса је доминирала својом надморском висином (588м н/в). На врху Клисе налази се гробље гдје су сахрањивани умрли из засеока Клиса, засеока Ведро Поље и засеока Плећаши и Радаковићи све до 19.стољећа, када је за заселак Ведро Поље основано ново гробље Биљег у Ведром Пољу. Са Клисе која својим већим дијелом доминира Дивоселом, прије 2.свјетског рата видјело се 18 цркава у околним селима и граду Госпићу. Данас се не виде цркве и не чују црквена звона у српским селима, нити српска православна црква у граду Госпићу… Порушене су у 2.свјетском рату и у грађанском рату у Хрватској, села су етнички очишћена…
У насељу Клиса прије 2.свјетског рата била је још по једна породица, једно домаћинство: Никшић (Драгица Никшић из Барлета, удата за Ђуру Поткоњака, задржала своје презиме Никшић), Димић (Димић Тодор из Острвице, оженио Сару Поткоњак (прижењен), Вујновић (Милица Вујновић послије смрти мужа Јанка вратила се у рођену кућу – Плећаш);
Послије 2.свјетског рата под Клису су насељени: Милош Богић и Савка (Милош купио имање од Милице Јерковић), Медиц Франц, пашанац др Небојше Рајчевића – купио плац, викенд кућа), Раденковић Милица и Ђорђе – викенд кућа, Купрешанин Милица, викенд кућа, Матић Радиша (прижењен-насљеђе) – викенд кућа, Бјеговић Петар и Милица – викенд кућа.
Имања и плацеви су купљени, стечени женидбом и удајом, односно наслијеђени.
Срби су приликом насељавања, у својим мјестима подизали цркве и манастире да наставе културни и духовни живот, онакав какав су имали у својој прапостојбини. Године 1700. Дивосело је имало 70 кућа са свештеником, да би 1880. године село имало 266 кућа са 2308 становника (М.Грбић).
Са генерације на генерацију старијих Дивосељана преносило се да је на Клиси била црква брвнара, која је у другој половини XVIII вијека „пренесена“ у средиште села на Драгашко Брдо. Сјеверозападни дио Клисе (плато на самом врху узвишења) служио је за дружења мјештана, сијела, прела, састајалиште младих, паљење логорске ватре пригодом државних празника, излете… Зими, када западну сњегови, Клиса је била скијалиште за младе, све до прољећа, док снијег не почне копнити…
Остаци порушених споменика на гробљу на Клиси
Године 1991. било је у Дивоселу 413 кућа са још више господарских објаката, од тога је било 276 усељених домаћинстава, у којима се „ложила ватра“, који су стално живјели у Дивоселу и 147 викенд кућа у којима се боравило повремено. Данас Дивосело постоји само у топонимима и у сјећањима, нема трагова живота. У село више не стижу ни поштари ни писма. Нити их ко шаље, нити их има ко да прими. Дуж комуникација виде се само остаци рушевина кућа и господарскох објеката које изазовно пркосе зубу времена.Све личи на музеј геноцида на отвореном.
