Бог се јави! Ваистину се јави!
Српска православна црква и вјерници данас (19. јануар) прослављају Богојављење – „објављивање Богочовјека“ и „увођење Христа у месијанску мисију“. Тим празником се обиљежава то што је, по вјерском учењу, Јован Крститељ, пошто је крстио Исуса Христа, видио како се „небо отвара“ и на Исуса „слијеће Свети дух“ у „облику голуба“.
Старокалендарске православне цркве славе један од највећих празника у хришћанству Богојављење – Епифанија, Теофанија, када се прославља крштење Христово на Јордану, од стране св. Јована Крститеља. Новокалендарци су га славили 6. јануара. Крштење Христа биљеже сва четири јеванђелиста, а апостол Лука наводи да му је тада било око тридесет година.
Дошавши из недалеке Јудејске пустиње, свети Јован је на ријеци крстио многе, ради очишћења од гријеха и поновног, духовног рођења, позивајући их на покајање. Христос је дошао из Галилеје, да би и сам био крштен. Тада се десило Богојављење: када је Исус изашао из воде, по јеванђељу, отворила су се небеса и појавио се Дух свети у виду голуба, који је сишао на Њега. Глас одозго је говорио: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи!
Празник је познат још из апостолских времена, а у другом веку помиње га и свети Климент Александријски.
У храмовима обавља се чин великог освећења воде, коју вјерници носе својим кућама, њоме кропе своје домове и чувају је као лијек током цијеле године. У свечаностима је у Србији некада учествовала и војска, запамћене су величанствене литије кроз градове, у којима су биле заступљене са својим заставама разне организације, друштва и школске установе.
Увече, уочи празника, хришћани се већ поздрављају са „Бог се јави!“, уз одговор „Ваистину се јави!“ и труде се да до поноћи остану будни, вјерујући да се тада отвара небо, када се свака жива вода освећује и да ће им тада Бог, након молитве напољу, услишити богоугодне жеље.
Нема православног храма у коме није приказано Богојављење на иконостасу или на фрескама. Некада се на овај дан обзнањивало када се има славити Ускрс те године. Право да то установљава, по одредбама васељенског сабора, имала је за цијелу Цркву Александријска патријаршија.
Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Вјерује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за вјеровање у љековитост и чудотворност богојављанске воде – водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре сунца окупа у ријеци.
ИЗВОР: РТС, Светигора
