Православни храмови у општини Перушић
ПИШЕ: Ђорђе Пражић
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ У ОПШТИНИ ПЕРУШИЋ
У Косињу се налазе следећа села у којима је живјело српско становништво, и то: Млаква, Пољан, Крш, Градина, Косињ-Мост и Липово Поље. Поред ових села српско становништво је живјело у засеоцима Доцина Драга и Брујићи на подручју Доњег Косиња, које је насељено претежно хрватским становништвом. Насеља Јанче и Под Обљај, као и село Студенци географски и административно не припадају Косињу него Перушићу (некадашњи срез а данас општина).
Постоји функционална, родбинска и историјска повезаност између српског народа, који живи на простору Косиња и осталих мјеста општини Перушић, па их треба посматрати као једну цјелину.
Православни храмови у Косињу су били центар идејног и духовног окупљања српског народа. До Другог свјетског рата у њима су се водиле матичне књиге рођених, вјенчаних и умрлих, и то:
Код парохије Студенци за мјеста: Перушић, Кварте, Дубоки, Узелци, Јанче, Пејиновићи, Студенци, Кленовац и Млаква.
У парохији Косињ за мјеста: Крш, Градина, Косињ-Мост, Липово Поље, Доњи Косињ и Горњи Косињ.
На крају сваке године цркве су слале други примјерак матичних књига у Загреб. Током Другог свјетског рата први примјерак матичних књига је уништен али је на основу сачуваног другог примјерка могуће стећи увид о животу Срба на подручју Косиња и Перушића.
У току Другог свјетског рата ови храмови су имали оштећења али нису потпуно уништени.
„Из рата изашле су те цркве, као многи српски домови, оштећене, оскрнављене, обезглављене и без великог броја своје духовне дјеце – вјерника, а страдали су зато што су били Срби православне вјере. Данашњи изглед ових цркава говори о једном мрачном и страшном времену, које је прошло, поменуло се не повратило се….“ (Записи свештеника Стевановић Славка из Госпића.)
Послије рата под утицајем комунистичке идеологије и примитивног бољшевизма замро је вјерски живот на просторима Косиња гдје је живјело српско становништво. У том периоду храмови су скромно одржавани. Негдје 1958. извршена је обнова појединих храмова. Послије 1990. преостали српски народ се полако почео враћати својој вјери и традицији, тако да је стидљиво почела обнова храмова и служење литургије у њима.
Садашња црквена организација је следећа (извор бр.3):
У саставу Епархије Горњокарловачке налази се Архијерејско намјeсништво личко, које на подручју садашње општине Перушића има двије парохије Косињ и Студенци.
Парохију Косињ сачињавају:
Косињ-Мост (храм Св.Николе), Липово Поље (храм Св. Арханђела Михаила), Доњи и Горњи Косињ.
Парохију Студенце сачињавају:
Студенци (храм Св.апостола еванgелисте Луке), Млаква (филијални храм Рођења Пресвете Богородице), Кленовац, Кварте, Свети Марко, Кварте и Коњско Брдо.
Храмови Српско православне цркве (по годинама изградње)
На овом простору се налазе четри православна храма, и то:
Храм Светог оца Николаја (Св.Никола), изграђен је 1773. године у насељу Косињ-Мост (код
познатог косињског каменог моста). Храм је запуштен и налази се лошем стању. Деведесетих година храм је проваљен, обесвећен, опљачкан и демолиран (Извјештај Мбр. 69/97, од 14.марта 1997. године).
Прије неколико година украдена су звона и уништена за секундарну сировину. Покрај храма се налази Парохијски дом, који је прије Другог свјетског рата био истовремено и Соколски дом а послије рата Основна школа. Тај објекат је у веома лошем стању. Храм спада у објекат заштићеног културног добра у Републици Хрватској. У новембру 2015. године почела је обнова храма.
Филијални храм Рођења Пресвете Богородице, у народу познатији као „Млада Неђеља“, у овом облику изграђен је у Млакви 1883. године. Претходно на овом мјесту се налазио храм изграђен од дрвета (брвнара) 1774. године. Храм је последњих година потпуно обновљен добровољним прилозима вјерника. Сада је у одличном стању. У њему се одвија вјерски живот преосталог становништва, које се полако враћа својој вјери и корјенима. Овај храм ће бити потопљена новим акумулационим језером ХЕ Косињ. Зато треба инзистирати за његовом премјештању у село Крш.
Храм Св.Архангела Михаила, изграђен је 1804. године у Липовом Пољу (извор бр.1). Храм је у
добром стању и у њему се одвијају вјерске активности. Од стране вјерника планира се његова обнова. У извору бр.2 и 3, налази се податак да је изграђен 1803.године.
Храм Св.апостола Јеванђелисте Луке, изграђен је 1869. године у Студенцима (извор бр.1). Храм је био запуштен али прошле године су вјерници почели његову обнову. Поправљен је кров и зановљена је нека унутрашња опрема. У извору бр.2 налази се податак да је изграђена црква у Косињу 1874.године, што је време најближе изградњи ове цркве, али није сигурно да се та година односи на ову
цркву.
Свештенство Српске православне цркве на подручју општине Перушић
Према за сада доступном извору, први православни свештеник на подручју Косиња је био Никола Узелац.
У извору 3 на стр.87, налази се опис Лике из 1696. од стране сењског бискупа Главинића, гдје каже: „Овдје врши дужност духовног пастира, снабдијевајући средствима спасења шизматике и католике, Никола Узелац, као калуђер или рашки парох подложан епископу Влаха Исаији Поповићу из Марче. У пролазу одржао сам предику у шизматичкој цркви, након чега су се обавезали на вјерност Богу цркви и царском величанству. Споменути Никола душебрижник потпуно је за то да се уклони страњски шизматички епископ (мисли се на Атанасија Љубојевића у Метку). Ако се то оствари, обећава да ће заједно са својим Власима промјенити мјесто и прећи у Медак, а земља препустити нашим Крањцима да се могу мирно и сигурно бавити земљорадњом чиме би престали сусједски неспоразуми. Осим тога постоји намјера шизматике овог подручја привести у јединство с римском црквом“.
Из претходног се да закључити следеће:
– Већ је 1696. године постојала православна црква у Косињу и у њој је парох Никола Узелац вршио службу за православце и католике,
– У католичкој Аустрији била је стална тежња да се „сузбијају и искорјењавају шизматици (Срби православне вјере), те да се „збијају у посебна подручја“,
– Већ тада је постојао сукоб економске природе између Срба – тежишно сточара и Крањаца (касније Хрвата) – тежишно земљорадника,
– Постојала је намјера да се Срби православци преведу у католичку вјеру.
Вилићки проторезвитерат је основан на Св Аријеријском Синоду 1776/77. Прије његовог оснивања, према објави бригадног генерала вон Веле, датираној у Оточцу 4. 12.1772., Дворско ратно вијеће је тачно утврдило расподјелу свих православних парохија. Тиме су у Оточкој пуковнији остали следећи пароси и парохије:
Православни парох Тодор Јаворина
Село Коњско Брдо 6 кућа, село Кварте 6 кућа, село Св. Марко 1 кућа, село Кленовац 15 кућа, село Студенци 18 кућа, село Млаква 18 кућа, село Горњи Косињ 5 кућа, село Липово Поље 25 кућа. 104 куће чине једну парохију.
Православни парох Миливој Кокотовић
Село Доњи Косињ 81 куће и село Липово Поље 35 кућа. 116 кућа чини једну парохију.
Попис парохија Вилићког проторезвитерата са именима свештеника из 1867. године.
Петар Кокотовић, рођ. 1815. прота Вилићки и парох Косињски,
Лука Муњас парох Кленовачки, рођ.1822.умро 1898. (његово име је уклесано у темељима храма „Млада Неђеља“ у Млакви.
Према извору 3 стр.271 у парохији Косињ око 1884. службовао је парох Обрадовић Тома, рођ. 1864. умро 1888.
Попис парохија Вилићког проторезвитерата са именима свештеника из 1905. године.
Православни парох Андрија Зобеница, рођ.1866. у Доњем Лапцу
Косињ са селима Косињ Горњи , Косињ Доњи и Липово Поље.
Према извору (Српске православне митрополије карловачке) по подацима из 1905.
Јеромонах Игњатије Мамула, рођ. 1851. у Гомирју.
Према извору (Споменица православних свештеника 1941-1945, Београд, 1960,стр.62).
Православни парох Милан Р.Диклић, у народу зван „Поп Мишо“ постављен је за пароха у парохији Студенци 1930. а 1.5.1932. постављен је за пароха у Косињу.
Ухапшен је у свом стану у Доњем Косињу (Парохијски дом у Косињ- Мосту) 18.6.1941. и одведен у логор Госпић, након чега је одведен на Велебит у Јадовно, гдје је убијен и бачен у јаму.
Према сјећањма протојереја Драгана Глумца (поријеклом из Липовог Поља) последњи парох у Студенцима до Другог свјетског рата је био Напрта Димитрије.
Послије Другог свјетског рата први свештеник у Косињску парохију је дошао 1959. (извор 3, стр.280).
Православни парох Миодраг Стојимировић (канонски отпуст 1971.)
Православни парох Ђураш Ранко је дошао 1972.
Православни парох Диклић Милан је дошао 1974.
У парохију Студенци нису постављани пароси.
Послије 2000. вјерску службу у парохији Студенци и Косињ вршио је парох Далибор Танасић а сада парох Никола Малобабић, са смештајем у Кореници.
Забуне око храма у Млакви
За обичног читаоца а и за истраживаче збуњујуће дјелују доступне информације о храму у селу Млаква. Забуне стварају различити у литератури наведени подаци о имену, мјесту и години изградње храма.
Тачан назив храма је Филијални храм Рођења Пресвете Богородице. У народу је тај храм
познатији као „Млада Неђеља“ и готово га нико не назива правим (службено-црквеним) именом. У црквеним изворима наводи се, да је тај храм изграђен у Кленовцу 1774. године. Према неким новијим изворима (1) , наводи се да је овај храм у овом облику изграђен у Млакви 1892. године. У извору бр.5, стр.76, се да закључити да се овај храм налази у Студенцима.
На темељима храма уписана је 1883. година. На иконостасу пише: „Овај иконостас сагради се оставштином госпође Саре Вудреља Муњас љета 1883.“ Из овога се да закључити да је храм у овом садашњем облику изграђен 1883.године.
Према расположивим подацима у Кленовцу никада није било цркве. То село се налази два километара близу Студенаца а пет километара од села Млаква.
Међутим, према извору 4 тадашња „црквена опћина“ и парохија су биле у Кленовцу, гдје је „Кленовацу селу“ припадала и „село Млаква“. Значи, Млаква је у црквеној организацији припадала Кленовцу а у „политичкој (управној) опћини Косињ“. У извору 3 и даље не постоји информација да у селу Млаква постоји храм. Чак је на том сајту Кленовац написан као Клеповац. Неопходно је извршити ажурирање и усклађивање назива са стварним стањем на терену. Поготову је то важно због пресељења храма из Млакве, у сколпу изградње ХЕ Косињ, чије ће будуће акумулационо језеро у потпуности потопити село Млакву.
Закључак
Православни храмови на подручју општине Перушић свједоче о дуготрајном животу Срба православне вјере на овом подручју Лике. Налазећи се у неповољном вјерском и националном окружењу, српски православни народ је претрпио огромне жртве као посљедице геноцида хрватских држава а један дио народа (нарочито потомака) је покатоличен и похрваћен. Обнова храмова и вјерског живота у садашње вријеме када на том простору најмање има српског народа, говори о неисцрпној снази преосталог српског народа да у својим светињама нађе спас и наду, како би духовно преживио и сачувао вјерски и национални идентитет.
Постоји потреба да Архијерејско намјесништво личко отклони пропусте и недоумице у вези изградње храмова и мјеста гдје се они налазе. Ови храмови су значајна културна баштина српског народа и не заслужују такав адимнистративни немар.
Извори података:
1. Дане Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-1945. и 1991-?, Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.г.
2. Милан Радека,Срби и Православље Горње Крајине, Савез еп. Удружења православних свештеника СР Хрватске, Загреб, 1963.г.
3. www. eparhija-gornjokarlovacka.hr. Aрхијерејско намјесништво личко,
4. Српске православне митрополије карловачке, Српска манастирска штампарија, 1910., стр.958.
5. Милојко Будимир, Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске, Удружење Срба из Хрватске, Београд, СКД „Зора“ Книн-Београд, 2013.г.