Милена Чанковић: И јопе петак – ОТОЛЕН!
Ел Личани!? Ма, познају се валај од малије ногу. Тако би едан дичачић, роди се у браку наше жене око Бунића, и „њиева“ чоека од госпића. Дадоше му име Жељко. Би љеп дечкић. Нако...
Category: Приче
Буде Будисављевић: Задњи лички харамбаша
Објављујемо у цијелости једну од најљепших прича Буде Будисављевића (1843-1919), чувеног личког приповједача и великог жупана у Госпићу (1889-1901), о задњем личком хајдуку Лази Шкундрићу, објављену у књизи „С личке груде“ 1913. године. У...
Здравко Војновић: Градски алијаши и комедијаши
Госпић је имао своје комедијаше, а њих сте могли препознати по веселој цики насмијане дјечице која су их радо дочекивала и испраћала. Ако би ишли редом ти чудни сватови обично би се у граду...
Милена Чанковић: И јопе петак – Град који није заслужио да му се име великим словом пише (госпић `90/91.)
Био је задњи викенд јула 1990. Као сваке године, тог задњег викенда у јулу би „Сјело Тромеђе“ у Стрмици крај Книна. Покојни Академик Доктор Јован Рашковић држи говор. Каже између осталог овако: „Браћо...
Мирјана Марић Давидовић: Једна личка прича
Миле Ловрић, мој дјед, рођен је 1873. године у Широкој Кули у, за она времена, добростојећој породици која није ни са чим оскудјевала захваљујући његовом оцу Милеги, мудром и помало необичном трговцу немирна...
Милена Чанковић: ЕДНА БОЖИЋНА ПРИЧА
Ово је једна од оних прича, када је испричаш, канда се исповједиш… Расла сам у чистој партизанској кући. У чистом партизанском селу. Расла безбрижно окружена љубављу огромном моје баке. Нису ми недостајали отац ни...
Оливера Шекуларац: Мом деди Николи
Са овом кратком причом наша земљакиња Оливера Шекуларац (дев. Тодорић) освојила је књижевну награду „Миодраг Борисављевић“, коју додељује Културни центар из Апатина Награду је једногласно доделио жири у саставу: Зоран М. Мандић, председник, Стево...
Здравко Војновић: Рајчевац
У Билајску улицу доселио сам у аугусту мјесецу 1968. године. Моји су добили стан позади Дома здравља. Уствари, станови су били од штампарије „Личке Новине“, гдје су ми радили родитељи. Те године полазио сам...
Здравко Војновић: Локомотива Бар
У младим данима био сам препун неке енергије и скоро никад ми се није спавало. Најрадије бих остајао да шпицарим у центру, а више пута знао би глуварити по градским кафанама.То су била посебна...
Мирко Станковић: Ја у Госпић, Госпић из мене!
ПИШЕ: Мирко Станковић Мој живот у иностранству Ја у Госпић, Госпић из мене! Вратити се у град рођења, у коме сам живео, након 18 година, отворити га као кутију играчака, илузија, поставити те старе...
