ДИВОСЕЛО У СРЦУ
Миле Рајчевић, проф.
ДИВОСЕЛО У СРЦУ
Дружење Дивосељана у Београду
У организацији Удржења Дивосељана у Београду одржано је традиционално Госпојинско дружење Дивосељана 28.септембра 2024.године у Београду: Дивосело у срцу. Ово је традиција наших коријена која се његује од насељавања Дивосела, до деведесетих година прошлог вијека у Дивоселу, а од грађанског рата у Хрватској 1991 – 1995. настављена у Београду. Наши Дивосељани дружили су се на мобама, кошњи ливада и жетвама, прелима и сијелима, славама и прославама, спортским утакмицама, сеоским спортским играма „Оке“- Дивосело, матуралним забавама, свадбама, сахранама…
Разговору никад краја
Присутнима су се обратили и поздравили их: Предраг Јерковић, предсједник Удружења Дивосело, апелујући на млађе генерације Дивосељана да се активно укључе у рад Удружења и да његују традицију и културу сјећања својих предака. Миле Рајчевић и Ђурђица Драгаш-Вуковљак у поздравним говорима евоцирали су сјећања на завичај, наше Дивосело и јуначки, витешки народ овога села, гдје данас само рушевине кућа, које стрше као споменици крајпуташи, и споменици и крстови у гробљима, чији епитафи писани ћирилицом свједоче и опомињу путнике да је ту некада живио српски народ. У својим обраћањима нагласили су „да данас живимо у савременом свијету који се много измијенио, у свијету гдје су некадашње традиционалне вриједности поремећене,“, али постоје традиционалне вриједности које треба задржати и његовати као традицију.
Проф. Миле Рајчевић представио је присутнима књигу, збирку поезије Ђурђице Драгаш Вуковљак: „Јер ми смо иста крв…“, коју чине стихови пуни сете и туге, посвећени страдањима њених Дивосељана…У своме обраћању Ђурђица Драгаш Вуковљак, поред осталог, говорећи о мотивима који су је инспирисали да напише ову збирку пјесама, прочитала је своје двије пјесме, које су присутне емотивно вратиле у Дивосело и гануле их до суза.
Овакви сусрети и дружења су непревазиђени, овдје се чује жива ријеч свакога, овдје су при сусретима присутне емоције, лични контакти, загрљаји и стисак руке, сјећања и успомене из дјетињства и младости, школовања, сјећање на прве љубавне састанке на сокацима, вријеме проведено у завичају што се не може доживјети преко савраманих аудиовизуелних средстава…Иако смо расути по читавом свијету, постоји нека „кохезиона сила“ која нас повезује…
Српски народ из Дивосела изњедрио је велике и честите људе, успјешне и напредне сељаке, привреднике, занатлије, велике интелектуалне умове који су се винули у свијет науке и пронијели славу својих предака широм читаве земаљске кугле на понос својих коријена, поносни на своје Дивосело, поносни на свој завичај…
Уз богату трпезу и шале из завичаја, у јесењој глухој ноћи, чуле су се завичајне пјесме које је јесењи повјетарац разносио земунском равницом.
Да покољења памте, друже се и не забораве.
Нема ништа без завичајне пјесме
