ГЛУХА ЋЕЛИЈА
Дане Груичић
ГЛУХА ЋЕЛИЈА
Дане Груичић (1954 -1994.)
Ћелија моја, четири су зида,
u којој живим ја.
Ја у њој немам сопственог мира,
bлажене среће, ни мирног сна.
Ћелија глуха, палача тврда,
пред очима мојим рођена брда.
Скупи се, пружи, кости утрини.
Eј, робе, робе црни.
Ал, ипак некад умор ме свлада,
на тмурне очи сан кад ми ступи.
Снови ми тада постану тешки,
ужасно ружни и страшно глупи.
Понекад само кошмаре сањам,
саката тијела, шарених боја,
како у овој ћелији глухој,
убише мајко сина твога.
На врата гледам, а свјетла нема,
кроз ходник чујем корака бакат,
а тијело моје што овдје лежи,
само је навит сат.
Знам кад дођу, шта ће ми рећи.
„Дижи се, устај, ти немаш право лећи“.
Из дана у дан, све теже стање,
„Реци, признај, докажи“, била су њихова питања.
Све што сам њима имао рећи,
Ријечи су биле те:
„Не знам и не знам, ја нисам“,
и то је било све.
Али, ако некад убију тјело,
душе ће остати наше.
А то је оно чега се они,
Страшно и оправдано плаше.
И док се смјело за то снаге смогли,
покорити душе никада наше нису могли.
Али, ако сутра сатару мене,
остат ћете ви, а ови идеали с њима ће живјети.
И нека живе идеје наше,
заставе нек се вијоре,
Напред у борбу, напред!
Тако се братска срца боре.
Сада напред, смјело напред,
стани на ноге своје.
Не дај да наше напредне мисли,
проклети душман свлада.
И живи, живи напредна мисли,
ми смо уз тебе зато,
Полет нам никад срушити неће,
фашиста цијело јато.
Из нашег духа,
никнуће класе,
Идеје наше и мисли наше,
дигнуће цијеле масе.
И нека свако од рођења,
упамти камен сиви,
ако се икад душман појави,
Нек знаде да смо живи.
Нек знаде да смо живи!
У Млакви 1984. године.
Храм „Млада Неђеља“ у зимском угођају
Аутор ових стихова је ГРУИЧИЋ Ђуре ДАНЕ, рођен у Млакви 18.09.1954. године, који је трагично страдао 21.11.1994. године, код своје куће у Млакви. Дане је био један од најбољих ученика у својој генерацији и основној школи у Горњем Косињу. Нажалост, није наставио даље школовање. Имао је таленат за пјесништво, али није имао подршку да га неко усмјери за напредовање у тој области. Као усмено предање у Млакви су остали неки његови стихови, који описују шаљиве згоде и незгоде мјештана. Иза Дане је остала само ова пјесма која је случајно пронађена у једној књизи.
