ГРОБЉЕ ПАЛИХ БОРАЦА У ДИВОСЕЛУ – ЗАСЕЛАК ПОЉАРИ

Миле Рајчевић, проф.

ГРОБЉЕ ПАЛИХ БОРАЦА У  ДИВОСЕЛУ – ЗАСЕЛАК ПОЉАРИ

(…а ја Те браним до задњег метка, и даћу живот за Те…)

Гробље палих бораца у НОР-у у Дивоселу формирано 1946.године у засеоку Пољари, када је донесена и одлука да се изгради  Ново Дивосело.

Споменик палим борцима Дивосела

У ово гробље сахрањивани су погинули борци  из Дивосела у 2.свјетском рату. Породице погинулих бораца  дозволиле су да се изврши ексхумација и да се посмртни остаци сахране у ово гробље. Многи од њих су били сахрањени на локалитетима гдје су погинули, па су ексхумирани и допремљени у Гробље палих бораца. У гробљу  је 1949. године  подигнут споменик палим борцима, рад академског вајара Павла Перића. Споменик представља мајку Личанку која у наручју држи  рањеног борца с  пушком  у руци. Као модел за мајку Личанку, вајару Павлу Перићу послужила  је Милица Почуча (Мика Баћканова), Дивосељанка, кршна, стамена Личанка.

У ово гробље сахрањено је 29  бораца – Дивосељана погинулих у Народноослободилачкој борби, погинулим на  ратиштима широм  бивше Југославије у времену од 1941 – 1945.године. У гробљу су била 24 споменика са 29 имена[1]  и 2 спомен-костурнице:

–          Спомен-костурница  погинулим  борцима 5.прекоморске  бригаде из Словеније,  који су погинули у борби са усташама приликом напада на град Госпић, заузимања и ослобођења  Госпића  04.априла 1945. године.

–          Спомен-костурница убијеним и закланим Дивосељанима 06.августа 1941.године  и  баченим у Јарчју  јаму на Оланку (58 жена и мушкараца и 27 дјеце).

Рушевине споменика

На слици лијево постамент – остаци споменика у гробљу  палих бораца у Дивоселу. Споменик је порушила  хрватска  војска 09.09.1993.године.

У току рата из Дивосела је погинуло 139 бораца Дивосељана, антифашиста,  борећи се  на фронтовима и ратиштима широм  Југославије,  од родног Дивосела,  Лике, Далмације, до Дрвара, Сутјеске, Вучева, Тјентишта, Ваљева, Београда, Сремског фронта, Трста… Многима од њих никада се није сазнало за гроб,  многи  су остали  несахрањени, нестали у вихору  рата…

То је била права народна војска, плејада јунака, храбрих ратника,  сељачких  синова: сељака и интелектуалаца, бораца против фашизма и насиља. Били су то прекаљени борци, ратници, који су кренули од  герилских  патизанских одреда па све до прослављених јединица НОВЈ. Рат је био њихова војна школа и војна академија (међу њима  је било  подофицира  и официра  бивше  Југословенске  краљевске војске). Командири  водова, чета, команданти батаљона и дивизија били су најбољи међу најбољима. Таквих је било више од стотине, од командира водова, чета, политичких комесара  до командног кадра у батаљонима, бригадама и дивизијама. Старешине су биле  углавном из редова најбољих бораца, исказавши се херојским подвизима, јунаштвом и херојством.  Више од стотину војних и политичких  руководилаца  Дивосело  је дало  НОБ-у и ЈНА, већином виших официра (од поручника до генерала, највише потпуковника и пуковника), од којих је већина остала у активној служби ЈНА и послије 2.свјетског рата. Груди  84 ратна  јунака из плејаде дивоселских бораца, ратника,  красила  је Партизанска споменица 1941, одликовање  Социјалистичке  Федеративне  Републике Југославије  као знак државног признања  и захвалности  организаторима  народног устанка  и првоборцима  Народноослободилачке  борбе  за велике заслуге на  дјелу ослобођења наших народа.

Гробље  је  редовно  одржавано,  уређивано,  полагани су вијенци и цвијеће на споменике. Делегације СУБНОР-а, као и представници друштвено – политичких организација  полагали су редовно вијенце на споменик пригодом државних празника и празника села.

Данас, у Гробљу  палих бораца у Дивоселу нема више некадашњих споменика  палим борцима, све их је порушила хрватска војска у нападу на Дивосело 09.09.1993.године, синови и унуци оних који су починили злочине у Дивоселу 1941.године.  Игром  судбине  остао  је само на вјечитој стражи  споменик  једном  од најмлађих, погинулиих  бораца  Дивосељана Војислава  Јерковића[2], сину јединцу Марије и Дане Јерковић (Мусића брдо) као „станац камен“, који изазовно пркоси времену и невремену, вјетровима и „Олујама“ и  „брани историју Дивосела“.

                                          Споменик Војиславу Јерковићу

На споменику је изблиједјела слика Војислава Јерковића, јунака из Дивосела, а крај споменика још увијек и данас цвјета црвена  ружа, засађена старачком  руком и заливена неисплаканим сузама мајке Марије  прије  много  година.

Да покољења памте и не забораве.

„Будућност припада онима који се најдаље и најдуже сјећају“.

                                                                                        Ниче

ФУСНОТЕ:

[1] На једном  споменику  била су имена тројице рођене браће Вујновић: Боже, Душана и Николе, синова Саве Ђуринове, а четвртог брата Илију Кардума убили су 16.новембра 1991.године на кућном прагу у Великом  Крају  потомци оних који су починили злочине у Дивоселу 1941 – 1945.године.
[2] Војислав Јерковић, син Марије и Дане, рођен 1925.године у Дивоселу, заселак Ведро Поље (Мусића брдо). Погинуо је  02.фебруара 1944.године у  Ервенику, између Жегара и Мокрог Поља, општина Книн, као референт санитета 2.батаљона, 5 бригаде, 19.далматинске дивизије.