Михаило Заставниковић, аутор пјесме Креће се лађа француска

Михаило Ј. Заставниковић (Осијек, 1879 — Неготин, 27.03.1927), учитељ и песник. Аутор песме Креће се лађа француска и адаптатор музике за песму Тамо далеко.
Отац Јован (Јосиф) био је судија из Широке Куле код Госпића а пореклом из Рибнице, такође у Лици, мајка Марија Војвођанка. Стриц Гедеон Заставниковић (1824-1869) био је аустроугарски генерал-мајор, и управник Војне Крајине. Отац се после трајног протеривања (1880) из Зворника настанио у Београду и убрзо умро.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду а учитељску школу код тече Светозара Живковића у Алексинцу (1901). Учитељску службу започео је у Прлити код Зајечара одмах након завршетка школовања. Потом је био учитељ и управник школе у Гунцатима (1904—1907), наставник основне народне школе у Смедереву (1907—1909) и до 1914. наставник у Прахову и Михајловцу у Неготинској Крајини. Учествовао је у Првом светском рату (14. пук), прешао са српском војском Албанију и од задобијених рана остао инвалид у обе ноге и десну руку. Након рата био је учитељ у Неготину. Био је ожењен учитељицом Даницом. Умро је не дочекавши пензију.
Поезију је почео да објављује 1903. у великом броју новина, часописа и календара. Збирку поезије Песме васкрснућа, која је настала на Солунском фронту, посветио је оцу Јовану. Више његових песама свира се и пева у народу (Креће се лађа француска, Спавај, спавај, Шарено гајде, Зар да умрем?). Једну од верзија песме Тамо далеко певао је и свирао на виолини у војничкој касини у Солуну тако да је могуће да је не само аутор једне од верзија стихова већ и музике, или је адаптатор музике. Опробао се у препевавању са руског (Дечја вера, Ђачки напредак 1909).

Упорно и успешно је пласирао часопис Српско Косово по Неготинској Крајини.