Село Острвица – историја, људи

У Острвици има укупно 18 изворних презимена. Она су углавном настала од крштених имена родоначелника: од Богдана – Богдановићи, Диме – Димићи, Панџе – Панџићи, Петка – Петковићи, Радмана – Радмановићи, Сава(о)та – Саватовићи, Станка – Станковићи. По биљном свету настала су презимена Зобенице и Шашићи, а по животињском (птицама) Чорковићи. Презиме Кулунџић прозвано је по кулунџијском занимању, Сударевић по истакнутом социјалном положају, презиме Теслић у вези је с алатком за дубљење дрвета – теслом, док презимена Месићи и Јајићи воде порекло од животних намирница. Бакићи су вероватно добили породични назив по родбинским везама, а Крањчевићи по националном пореклом далеког претка те породице. Није поуздано утврђено како је настало презиме Половинић, ни којем „кољиву“ су припадали. Зна се само да су кренули из Херцеговине и да су на свом путу преко Плавна стигли у личко Добросело. Ту су се Половине намножиле, па су се одатле рашириле по Лици и Босанској крајини.

Поједина презимена данас се срећу у скраћеном облику. Тако су у званичним пописима све до око половине 18. века, данашњи Богдани били Богдановићи, Колунџије – Колунџићи, Половине – Половинићи, Судари – Сударевићи, а Чорци – Чорковићи. Скраћена презимена срећу се и у неким суседним местима: Вуксани су били Вуксановићи, Дошени – Дошеновићи, Драгаши – Драгашевићи, Његовани – Његовановићи, Почуче – Почучићи, Преради – Прерадовићи, Томаши – Томашевићи, Чубриле – Чубриловићи итд.

Храмовна слава села Острвица је Свети Јован.

Називи родова:

Према имену села, односно засеока:

Вучјачани: део Димића и део Панџића.

Куличани: Колунџије, Саватовићи, део Станковића и Шашићи.

Острвчани: Бакићи, Богдани, део Димића, Зобенице, Јајићи, Крањчевићи, Месићи, део Панџића, Петковићи, део Половина, Радмановићи, део Станковића, Судари, Теслићи и Чорци. Половинићи: део Половина (код Вијаче).

Према породичним и личним надимцима:

Алијанови: потомци Алексе Крањчевића Гавриловог.

Ањгирине: део Радмановића (потомци Тодора Радмановића Тодоровог).

Бауци: део Димића (потомци Боже-Боћана Димића Милошевог).

Бикани: потомци Симе Димића Тодоровог (из Вучјака) и Ђуре Половине (из краја Половинића).

Брусине: потомци Николе Радмановића (испод Колишта).

Бруше/Кекићи: Потомци Саве-Савеле Богдана Станковог.

Будишини/Тадије: Колунџије из Кулине.

Буљеви: део Шашића (из Кулице).

Бутови: Судари (испод Судареве црквине).

Виранде: потомци Дмитра Панџића Томиног.

Ђуше: део Шашића (из Кулице).

Еремуди: Богдани.

Зјалићи: потомци Јандре Радмановића (испод Западне стране).

Јарине: део Димића у Вучјаку (потомци Николе Алексиног).

Јацкови: потомци Исе Петровог/Пејковог Димића (испод Барунуше).

Јовичини: потомци Јована-Јовице Томиног Панџића.

Кељаче: потомци Станише Радмановића Јовановог (испод Острвице).

Кењци: део Димића (потомци Максима-Мале Димића).

Китоње: Месићи.

Кршље: део Половина испод Мргина (потомци Дане-Данчине Исиног).

Лазићи: потомци Лазара-Лазе Стевановог (Скакиног) Панџића.

Лаудови: потомци Лазе-Лауда Петковића.

Лончине: Половине испод Мргина (потомци Јовчића и Милчића Половине).

Маранови: потомци Марка Теслића Ћириног (испод Главичурка).

Марковчеви: део Радмановића (потомци Марка-Марковца Радмановића Савиног).

Мијашеви: део Димића (потомци Исака-Исе Ћитара, Милана Нинина и Тодора-Тоде Лукајиновог).

Мрмци: део Димића (потомци Исе Исице Данетовог).

Мукиње: Сви Саватовићи у Кулици.

Ниџанови: потомци Николе Крањевића Гавриловог.

Ниџини: потомци Николе-Ниџе Алексиног Теслића (испод Западне стране).

Паганови: део Теслића испод Вјенца (потомци Максима-Максимца Теслића).

Парцовљеви: потомци Блажа-Блажине Чорка.

Петрићеви: потомци Петра Петрића Радмановића Јандриног (испод Судареве црквине).

Петрусинови: потомци Петра Петрусине Теслића (испод Главичурка).

Пилиповићи: Радмановићи (испод Острвице и Колишта).

Питљикови: потомци Николе-Николице Теслића (испод Вјенца).

Прљаџе: део Радмановића испод Коњушнице (Швракеле).

Пузићи: сви Димићи.

Рљови: део Шашића (из Кулице).

Рожине: део Димића (потомци Боћана Милошевог, Јована Јандрешковог и Тривуна Ђуриног).

Руњкеле: потомци Половине Милоша Данетовог.

Саветинови: део Теслића испод Вјенца (потомци Саве-Саветине Теслића Ћириног).

Сипини: потомци Симе-Сипе Теслића испод Главичурка.

Свилоте: потомци Јове Судара Илијиног (испод Острвице).

Серкани: Станковићи у Кулици.

Скакавци: Сви Шашићи у Кулици.

Споњари/Споњарићи: потомци Петра Радмановића Савиног (испод Острвице).

Србатинови: потомци Симе Теслића Симатина (испод Вјенца).

Тејманови: потомци Теје Теслића Исиног (испод Вјенца).

Титине: Половине испод Зубара и Мргина (потомци Ђуре Максановог и Данета Исиног).

Тичари: потомци Тодорца и Стојанца Станковића (испод Вршељка).

Ћеје: потомци Симе Бакића Дмитрова (код цркве).

Ћирини: део Димића из Вучјака (потомци Милана-Ћире Димића).

Ћукуре: потомци Максима Богдана Николиног (испод Острвице).

Ћутукови: део Чорака (код Вучјака).

Цвикете: потомце Милете Радмановића (испод Колишта).

Црњакови: потомци Павла-Павлине Димића (из Вучјака).

Чавоње: потомци Тодора Радмановића Максимовог (испод Западне стране).

Чврстоње: потомци Ивана-Ивице Чорка.

Чокорци: потомци Тодора Станковића Тодорца (испод Вршељка).

Џакини: потомци Максима Половине, испод Мргина.

Швељанови: потомци Паве Чорка.

Швракеле: потомци Петра Радмановића (испод Коњушнице).

Поред тога што су једни друге називали различитим, час смешним час погрдним именима, стари Острвчани су о себи оставили и својеврсну карактеризацију појединих родова у селу. Она гласи:

Боже те сачувај:

Димића вале,

Теслића ране,

Панџића малића,

Чорка невјере,

Крањчевића бесједе,

Месића обуће,

Зобеничића еднокуће,

Судареве робе,

И Бакића слоге,

Богданових волова,

Пилиповића долова,

Петковића ражи,

И Јајића Лажи,

Тичаревих млиница,

Половинића живица,

Колунџије муштулугџије,

Шашића жетве,

И Саватовића клетве.

Презимена у Оствици:

Бакић

Богдан

Димић

Зобеница (има их још у три насеља у босанској страни. У Великом Радићу код Босанске Крупе (4 куће). Славе такође Никољдан и дошли су из Лике. У Бугару има 7 кућа, у Горњој Гати југозападно од Цазина пет кућа с тим презименом. Дошли су из Садиловца на Кордуну. Сви славе Св. Василија)

Ја(ј)ић

Колунџија (има их и у Босанској крајини и славе Никољдан. Дошли су из Лике после аустријске окупације 1878. У селу Главица има осам кућа с тим презименом, који такође славе Св. Николу. Ту су дошли из Врановине (Бјелајско поље код Кулен Вакуфа), пошто је њихов сродник убио човека у тору, па је од крварине побегао у другу нахију. Колунџије у Пученику (4 куће) славе Ђурђевдан и дошли су из личке Суваје)

Крањчевић

Месић (католици, има их у Босанској Крупи, где су дошли из Лике после Карловачког мира 1699.)

Панџић

Петковић (неколико кућа Петковића има у околини Велике Кладуше: у Врнограчу и Глиници по једна кућа (славе Св. Стефана Дечанског), затим у Градини (две куће) и Јоховици (1 кућа), где славе Јовањдан. Сви ови Петковићи су дошли из Лике пре аустријске окупације)

Половина (доста Половина има на десној страни Уне, у бившем крупском срезу. Босанска Крупа (4 куће), Беширевића Врањска (једна кућа), Алајбегов Дубовик (две куће), Турски Дубовик (једна кућа), Подгромила (две куће), Дољани (две куће), Клишевић (четири куће) и Видовска (једна кућа). Ту су се населили из Лике (највише из околине Лапца) пре или иза аустријске окупације 1878. Сви славе Јовањдан, сем оних у Дољанима и Клишевићу, чија је крсна слава Никољдан)

Радмановић (у околини Босанске Крупе Радмановићи се срећу у неколико насеља са по једном кућом: Беширевића Врањска, Мали Радић и Доња Суваја. Има их и у цазинском крају, и то у Бугару и Горњој Гати. Сви су дошли из Лике(Барлете, Висућ) или из суседног Кордуна (Садиловац).

Станковић (у Поуњу се Станковићи срећу у шест насеља (Крупа, Горњи Бушевић, Врњска Мосура, Гудавац, Ивањска и Глиница). Дошли су из Лике (Мазин, Бунић) и воде порекло од Војновића. Претежно славе Ђурђевдан, сем оних у Врњској Мосури и Гудавцу, који славе Никољдан. На подручју Бравског, у селу Капљув, има девет кућа Станковића. Славе Трипуњдан, а доселили су се из околице Кључа.

Судар

Теслић (у Бјелајском пољу, код Кулен Вакуфа, у насељима Клишевићи и Цимеше, има по три куће житеља који се презивају Тесла. Славе Ђурђевдан, а ту су се доселили из Лике, од Госпића, једни пре, а други после аустријске окупације. Судећи по крају из којег су дошли, као и крсној слави породица, није искључено да су ове Тесле у крвној вези са острвичким Теслићима).

Чорак (у Горњој Вођеници, на ободу Бјелајског поља, забележена је једна породица Чорака који су католичке вере. Доселила се овамо из Широке Куле, код Госпића)

Шашић (у околини Бихаћа, у насељима Турски Дубовик, Заложје, Лохово и Турија, настањена је по једна породица Шашића. Крсна слава им је Св. Стефан Дечански, а овамо су се доселили из Лике пре аустријске окупације).

ИЗВОР: Јован Д. Панџић, „Острвица“