Симболика личке капе

Ко је скројио личку црвенкапу?

Сви се сигурно сјећате оне чудновате бронзане јаподске капице, која се ваља још чува у Музеју у Госпићу. Учили су нас да је личка капа управо од ове јаподске потекла, што и не мора бити далеко од истине. Наиме, несумњиво је да су наши прапреци своју материјалну културу формирали мијешањем словенских обичаја са онима које су затекли код домородачких, илирских племена. Тако је могло бити и са личком капом као и са осталим одјевним предметима који нису својствени само народу у нашој кршној Лици већ и у остатку динарског масива.

Личка капа какву данас познајемо настала је у 19. вијеку и у себи крије косовску симоблику, која је снажно надахњивала слободољубиве Личане. Према тој симболици, горњи дио личке капе, сачињен од црвене чоје, симболизује проливену крв српских витезова пострадалих у бици на Косову 1389. године. Црни вез, којим је капа бочно опшивена, представља жалост и сузе за страдалим косовским јунацима. Девет чворова из којих излазе дуге црне нити представљају расплетене косе Косовке дјевојке, како се деветорици браће Југовића и осталим српским мученицима не би заплитали пути небески.

Личку капу опјевао је и Добривоје Павлица:

Личка капа

Земљачино, роде мој, капу де’ устакни
зар не видиш откуд вјетар дува,
и на десну страну је намакни
Личка капа успомене чува,
и на десну страну је накриви
нек’ се види да Личанин живи.

Црвена боја, крв црвена на Косову проливена
црни обод, тешка рана, Васкрсење Видовдана
девет реса, девет Југовића,
Крст судбине и четири слова,
то је Личка капа Јованова

Свилен конац црни и црвена чоја
грб извезен у бојама злата
извезла ми мила сеја моја
Личка капа нама богом дата
Метни је на главу па нека се види
да нас наши потомци не клету
свој се свога не смије да стиди
по њој Лику познају у свијету.
ДОДАТАК:

Прочитајте текст Раде С. Н. Рајића о личкој капи ОВДЈЕ.