СЈЕЋАЊЕ НА СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО
Ђоко Иванишевић
СЈЕЋАЊЕ НА СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО
Црква Св.Петра и Павла у Смиљану, садашњи изглед
„Мој дјед Милош Рајчевић, звани Милек, рођен је 1885. године. Био је један од најбогатијих становника села Смиљан. Плаћао је највећи порез у некадашњој опћини Смиљана (1920-1941) и у послијератном селу Смиљан. Био је два пута у Америци, гдје је мукотрпно зарадио толико новаца да је могао створити велики посјед у Смиљану. Умро је 1972. године.
Дјед Милек би често окупљао нас унуке, којих је било доста, и причао о прошлости Смиљана. Ми смо помно слушали занимљива сјећања и приче нашег дједа. Ово је једна од њих.“
„Још од свог доласка у Смиљан, Срби су водили борбу за опстанак али и борбу за свој духовни живот. Много година су покушавали да изграде своју цркву и да имају свог свештеника. Неколико пута су покушавали да изграде мале дрвене цркве на различитим мјестима, али су тек у 18. вијеку успјели да направе велику зидану цркву, која је изграђена на данашњем мјесту цркве.
Црква Светих Апостола Петра и Павла под брдом Богданић је изграђена 1765. године.
Земљиште за цркву и гробље даровали су мјештани раније да
Остаци цркве Св.Петра и Павла срушене у рату 1941. године
бимогли да премјесте малу дрвену црквицу која се налазила на локалитету Водице у шуми Глуваја на шумском путу од села Заблато према селу Јадовно. Водице су пропланак који је око километар удаљен од села Заблато. Ту постоји извор воде који љети пресуши. Због познатих турских ригорозних закона, мјештани су током ноћи премјестили дрвену црквицу под Богданић. На темељима те цркве, која се и данас виде, изграђена је данашња православна црква Св. Петра и Павла.
Данашња црква је неколико пута мијењала изглед звоника. Црква је запаљена и срушена 1941. године ( почела се обнављати осамдесетих година 20. вијека – ЂИ).
Прота Матија Стијачић (1883-1941
У тој цркви је службовао и прота Милутин Тесла, отац Николе Тесле. У гробљу уз цркву је схрањен и Николин брат Дане, али је гроб непознат. Посљедњи православни свештеник Матија Стијачић је службовао у Смиљану од 1935. до хапшења 12.04.1941. године. Одведен је у госпићку казнионицу гдје је мучен, а потом убијен у Јадовном од стране госпићких усташа. Прота Матија Стијачић службовао је у Америци и Канади до 1935. године. На приједлог Николе Тесле постао је протојереј Смиљанске парохије.
Уз цркву је гробље, гдје сваки засеок Смиљана има свој дио. Први жељезни крст на гробљу је исковао ковач Рајчевић Лука-Лукатела својој првој жени и посадио липу 1844. године. Лукатела је иначе мој отац, а ваш прадједа. Е, гдје би сада био Смиљан да нас комшије (Хрвати католици – ЂИ) нису побиле 1941, године. Колико је ту страдало дјеце, младића, дјевојака, добрих људи. “
И тако је дјед Милек завршио своју кратку причу о једном дјелићу историје Смиљана. На помен о
Меморијални центар Никола Тесла у Смиљану
страдалим Смиљанчанима, у дједовим очима би се појавле сузе. Било је то вријеме када се о томе баш и није смјело отворено причати. Липа и крст, које је посадио и поставио наш прадједа ковач Лукатела, се и данас могу видјети на гробљу. Гробље обилазе ријетки потомци српског народа из Смиљана. Црква и гробље свједоче о постојању српског народа на том подручју. Срба у Смиљану више нема, а преосталим, који се налазе широм свијета, остало је да само сањају свој завичај.
Црква Светих Апостола Петра и Павла је обновљена и налази се у склопу Меморијаалног центра Никола Тесла.
