СЈЕЋАЊЕ НИКАД НЕ УМИРЕ

Миле Рајчевић, проф.

СЈЕЋАЊЕ НИКАД НЕ УМИРЕ

Етничко  чишћење српских села: Дивосело, Читлук, Орнице, Почитељ  и  Медак у  општини Госпић – операција хрватске војске и полиције тзв. „Медачки џеп“ 09.09.1993.године

Дана 09.09.1993.године хрватска војска и полиција је изненада извршила агресију на подвелебитска српска села јужно и југоисточно од Госпића: Дивосело, Читлук, Орнице, Почитељ и Медак, операција названа „Медачки џеп“.Напад хрватске војске започео је у 05.15 часова, најприје јаком артиљеријском ватром по Дивоселу, Читлуку, Почитељу и Метку, као и комбинованим нападом пјешадије и тенкова у правцу Дивосела, Читлука, Орница, Почитеља и Метка. Нешто народа успјело је побјећи у Велебит и спасити из овог пакла, док је једна већа група остала у окружењу. Акција хрватске војске имала је све карактеристике злочина, погрома, геноцида и етничког чишћења.У нападу на ова села, хрватска војска је убијала, масакрирала и живе спаљивала цивиле, војнике и милиционаре, пљачкала имовину, палила, минирала и рушила куће и господарске објекте, поновљени злочин из 2.свјетског рата…

Данас, 09.09.2022.године  се навршава 29 година  од када је хрватска војска извршила геноцид и етничко чишћење ових села, када је на свиреп начин убијено и ликвидирано 88 мјештана ових села и војника Лапчана и Грачана. У акцији је убијено 46 војника, 6 милиционара, 36 цивила, од којих је 26 старијих од 60 година, 17 старијих жена. У овој акцији убијено је 30 мјештана Дивосела, (23 мушкарца и 7 жена, 2 тијела нису пронађена), 12 мјештана из Читлука (9 жена и 3 мушкарца, једно тијело није пронађено), заробљено: Дивосело: 7 цивила и 2 војника и Читлук 6 цивила.

Погинули и убијени у агресији хрватске војске на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ у операцији  „Медачки џеп“ 09.09.1993. године.

Погинули мјештани Дивосела – борци и цивили

1.      Бјеговић (Стевана) Босиљка, рођена 1919.год  (слијепа старица) убијена у дворишту своје куће 09.09.1993.год.

2.      Бјеговић (Миле) Гојко, (Гојко Бего), рођен 1914. године, убијен у Дренцу у Дивоселу 1993.године. Леш ексхумиран 2006.године у Житнику, идентификован ДНК методом 2010.године у јулу у Загребу. Посмртни остаци превезени у Србију и сахрањени 24.јула 2010.године на гробљу Орловача у Београду.

3.      Бјеговић (Ђуре) Милка, рођена 1947. године (супруга Бјеговић Недјељка), убијена 09.09.1993.године.

4.      Бјеговић (Дмитра) Недјељко, рођен 1936.год. (Неђо Данице Манишине). Леш пронађен у септичкој јами у Обрадовић Варошу. Идентификован по Хашким форензичарима 18. 07. 2001. године и форензичарима за судску медицину у Загребу.

5.      Јелача (Милана) Љиљана (рођена Павлица) рођена 03.07.1956.године.

6.      Јерковић (Илије) Никола, син Иће лугара, рођен 1961.године.

7.      Јовић (Добросава) Анђелија, (рођена Рогић) рођена 1933. год. Леш пронађен у септичкој јами у Обрадовић Варошу, идентификована по Хашким форензичарима и форензичарима за судску медицину у Загребу 18.07. 2001. године.

8.      Јовић (Миле) Дмитар, рођен 24.10.1937. године, инвалид.

9.      Јовић (Бранка) Мара, супруга Дмитра Јовића, рођена 1939. године.

10.  Јовић (Јанка) Милан, рођен 1949. године. Леш пронађен у септичкој јами у Обрадовић Варошу. Идентификован 18.07.2001. године по Хашким форензичарима и форензичарима за судску медицину у Загребу.

11.  Матић (Миле) Милан, рођен 1949.год. (Мићо Брко, син Миле Јовинова).

12.  Обрадовић (Саве) Даница, рођена 1931.године (Даница Перацина, Даница Саве Дмитрелина).

13.  Пајић (Николе и Јаге) Грујо, рођен 1925.год. (Грујо Николице Пајића).

14.  Пејновић (Луке) Миле, рођен 1935.год.у Смиљану. Године 1991. избјегао из Смиљана у Дивосело и живио у Дивоселу у Ћуриновом гају код Неђе Цвијетиног, трговца.

15.  Почуча (Лазе) Петар, рођен 1946. год. (Петар Лазе Шушанова).

16.  Поткоњљк (Стевана) Ђорђе, рођен 1951. године (Брацо Стевичин).

17.  Поткоњак (Стевана) Јанко, рођен 1931. године. (Јанко бабе Ресе), инвалид, цивилна жртва 2.свј. рата.

18.  Поткоњак (Милана) Марко, рођен 1939.године (Марко Тојканов).

19.  Радаковић (Бранка) Владимир, рођен 1938. год. (Владе Саре Брањине).

20.  Трешњић (Вујадина) Десимир, рођен 1964. год. (Десимир Вујин и Аничин).

21.  Вујновић (Дмитра) Стево, рођен 1922.год. (Стевина Катин и Мићанов). Тијело пронађено у септичкој јами у Обрадовић Варошу. Идентификовано по Хашким форензичарима и форензичарима за судску медицину у Загребу. 18.07. 2001.године.

22.  Вујновић (Томе) Анкица, рођена 1934.год. (Супруга Момчила, Моће Дмитуљова).

23.  Вујновић (Стевана) Бранко, рођен 1947. год. (Бранко Стеве Вардечова).

24.  Вујновић (Стевана) Никола, рођен 1946. год. (Никола Стеве Вардечова).

25.  Вујновић (Максима) Ђуро, рођен 1918.год. (Ђуђа Максимов).

26.  Вујновић (Дмитра) Момчило, рођен 1936.год. (Моћо Дмитуљов).

27.  Вујновић (Ђуре и Јаге) Никола, рођен 1954.год. (Никола Ђуре Шкеје).

28.  Вујновић (Јована) Никола, рођен 1946.год. (Нина Јовине Кардума).

Погинули из Дивосела 09.09.1993. године чија тијела нису пронађена

1. Јованчевић (Аврама) Милош, рођен 1924. год  (Миле Далматинац).

2. Вујновић (Николе) Ђуро, (Ђуро Шкејо), рођен 1927. год.

Погинули мјештани из Читлука 09.09.1993. године

1.      Крајновић (Томе) Ђуро, рођен 1911.год. (Ђуро Томин).

2.      Крајновић Неђељка, звана Мица, рођ. 1924.год. (Мица Стеве Пећина).

3.      Крајновић (Ђуре) Пера, рођ. 1907.год. (Пера Ђуре Дмицина).

4.      Крајновић (Јове) Стана, рођ.1926.год. (Стана Рођина).

5.      Крајновић (Јосипа) Штефица, рођ. 1930.год. (Штефа).

6.      Кричковић (Тривуна) Сара, рођ. 1921.год. (Сара Ниџина).

7.      Кричковић-Живчић (Тривуна) Љубица, рођена 1929. год. (Ниџина).

8.      Пјевач (Дане) Боја, рођена 1925. год.

9.      Рајчевић (Николе) Милан, рођен 1962. год.

10.  Рајчевић (Плећаш) Миле Сава (ж), рођ. 1929.год. (ћерка Саре Цагалове из Дивосела).

11.  Вујновић (Ђуре) Боја, рођ. 1908.год. (Боја Ђурина).

Погинули мјештани села Читлука чија тијела нису пронађена:

1.Пјевач (Дане) Стево, (Стево Девин) рођен 1926.године.

Заробљени цивили из Дивосела 09.09.1993.године

1.      Матић (Јове) Никола, рођен 1923. год. (Никола Перкичин).

2.      Бјеговић Савка, рођена 1923.год. (Савка Бегина).

3.      Лучић Боја, рођена 1920.год. (супруга Дуле Јоканова).

4.      Плећаш Дара, рођена 1932.год. (Дара Пусанова).

5.      Поткоњак (Луке) Деса, рођ. 1912.год. (Деса Тојканова).

6.      Радаковић Милка, рођ. 1948.год. (супруга Владе Радаковића).

7.      Трешњић Aница, рођ. Лучић, рођ. 1926.год. (Аница Вујина).

Заробљени војници из Дивосела 09.09.1993.године

1.      Дмитровић (Будимира, Буде) Ђуро, рођ. 1946.год. (Ђука Будин, размијењен).

2.      Бјеговић (Јована) Душан, 1948.год. (Душан Бакетин, побјегао).

Заробљени цивили из Читлука 09.09.1993.године

1.      Крајновић (Јована) Бранко, рођен 1928.год. (Бранко лугар).

2.      Крајновић (Јанка) Ђуро, рођен 1928. године. (Ђуро Мечка).

3.      Кричковић (Саве) Јела, рођена 1921.год. (Јела Ћевина).

4.      Кричковић Анка, рођена 1909.год. (супруга Милана Кугића).

5.      Рајчевић (Ђуре) Милица-Тета, рођена 1917. год.

6.      Рајчевић (Петра) Јелена-Јека, рођена 1914. године.

Ратни злочин у „Медачком џепу“ покушао се прикрити, што потврђује низ

радњи од самог 09.09.1993.год. до 17.09.1993. године када су се повукле хрватске снаге. У извјештају МОРХ-а о злочинима у „Медачком џепу“ стоји констатовано: „У Медачком џепу очито се проводила стратегија спаљене земље. Главна идеја била је да се тамо нико не врати, зато су се послије  убијања спаљивале куће и тровали бунари“. Заповједник сектора Госпић био је ондашњи пуковник Мирко Норац, који је истовремено био и заповједник 9. гардијске бригаде. Према  документима које је објавио Јутарњи лист, на челу операције Медачки џеп био је Мирко Норац, којем су били подређени Заповједник домобранске пуковније Госпић Миле Косовић и заповједник домобранске пуковније Ловинац Иван Рачић.

На питање једног од уредника Јутарњег листа једног од водећих хрватских обавјештајаца да прокоментарише зашто се у „Медачком џепу“ догодио масакр српских цивила, одговорио је: „У „Медачком џепу“ очито се проводила стратегија спаљене земље. Главна идеја била је да се тамо нико не врати. Зато су се послије убијања спаљивале куће и тровали бунари. Ми смо прецизно реконструисали што се тамо догодило, знамо ко би могао бити крив. Владу смо још лани обавијестили о нашим налазима, а генералима Хрватске замјерено што су о свему томе шутјели, иако су морали знати за стварно стање ствари на терену“.

Извјештај хрватских војних сигурносних служби о „Медачком џепу“ један је од важних докумената о ратним злочинима, који су досад познати хрватској јавности. Тај докуменат показује да се ратни злочин у операцији „Медачки џеп“ покушао прикрити, да је дуго био прекривен велом тајне и штурих неистина.

Српски народ ових села вјеровао је у мировне снаге Уједињених народа, које су на овим просторима биле распоређене 18 мјесеци. Стоји чињеница да снаге Уједињених народа нису ништа предузеле да спријече напад хрватске војске и полиције на ова села, већ су се повукли и омогућили хрватској војсци несметан пролаз. Акција хрватске војске је имала притом све карактеристике геноцида и етничког чишћења. Заузета села су спаљена по начелу операције „спржена земља“. Према изјавама ријетких преживјелих из овога пакла, патолога, војника Унпрофора, на сваком кораку, на кућном прагу, цести, ливади,  наилазило се на измасакриране цивиле, старије мушкарце и жене, војнике и полицајце, спаљенае у двориштима својих кућа…Сви рањени одмах су ликвидирани, како не би било свједока овога погрома о злочинима и злочинцима. Истражитељи Хашког трибунала у мају 2000.године проналазе нове доказе о злочину у „Медачком џепу“ – једанаест лешева довезених из Дивосела и Читлука, скривених у септичкој јами у српском дијелу Госпића у Обрадовић Варошу, од којих је 6 идентификовано ДНК методом.

И сам командант Унпрофора, француски генерал Жан Кот видно изненађен почињеним злочином

у овим селима, изјавио је: „Нисам нашао трагова живота ни људи ни животиња у неколико села кроз која смо прошли. Разарање је било потпуно, систематско и намјерно“.

Године 1991. било је у Дивоселу 413 кућа са још више господарских објаката, од тога је било 276  усељених  домаћинстава, у којима се  „ложила ватра“, који су стално живјели у Дивоселу и 137 викенд кућа у којима се боравило повремено. Све куће и господарске објекте   попалила је  и  минирала хрватска војска и полиција 1991. и 1993.године,  уништена је комплетна инфраструктура.

Данас у овим селима нема народа, све је пусто и зарасло у коров. Једино споменици у гробљима свједоче о српском народу који је живио на овим просторима  више стотина година и понеки писани траг у књигама староставним. Нема више колијевке ни дјечјег плача, не чује се школско звоно ни пјесма орача и жетелица…Овдjе је мрачна страна људске историје исписала своје најстрашније странице. У села више не стижу ни поштари ни писма. Нити их ко пише и шаље, нити их има ко да прими.Када човјек дође у ова села, има осјећај да је дошао у простор у коме је вријеме већ одавно стало. Све помало личи на музеј геноцида на отвореном.

Злочин у операцији „Медачки џеп“ је само једна карика у етничком чишћењу Срба у Хрватској, започето 1941.године и одвијало се континуирано све до „Олује“ 1995.године.

Парастосом у Цркви Св. Марка у Београду 09.09.2022.године, паљењем свијећа, полагањем вијенаца и цвијећа одајемо дужно поштовање, једно тужно сјећање као незаборав на наше најмилије: родитеље,  браћу и сестре, наше саборце, комшије, који ће остати трајно у нашим срцима,  слике које никада не блиједе.

Београд, 09.09.2022.године.