СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО БЕЗ СРБА
Ђоко Иванишевић
СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО БЕЗ СРБА
– Страдање Срба села Смиљан у Лици 1941. и 1991. године –
Још од 1990. године нема ко да 2. августа одржи комеморацију, положи цвијеће и запали свијеће на три спомен костурнице у Смиљану. Ту је сахрањено 596 посмртних остатака закланих и живих спаљених Срба из села Смиљана.
По попису становништва из 1931. године у Смиљану је било 621 Срба, у 126 кућа и у 9 заселака – Богданић, Смиљанско поље, Челинац, Љутача, Заблато, Селиште, Понор, Росуље и Смиљанско Дебело брдо.
Другог августа 1941. године, оружане снаге НДХ ( усташе, домобрани, оружници и наоружани цивили), прве комшије, Хрвати из Смиљана и Трновца опљачкали су и запалили све куће и убили 596 дјеце, жена и мушкараца, старих од мјесец дана до 95 година, а сматра се да број убијених није коначан.
Послије рата у Смиљан се вратило мало српског становништва, у обновљене куће, свега деветнаест.
Стање повратника по засеоцима:
Богданић: Басарић Мица, Лемајић Јово – ковач, Богић Милан – Лукеж.
Смиљанско Поље: Пејновић Ђуро – Петров, Богић Милан – Шакоља, Вранеш ……Цука, Лемајић Јово.
Љутача: Рајчевић Анка- Богичинка, Лемајић Љуба и Анка, Пејновић Маћа, Пејновић Мара- Ђурина, Пејновић Јово – Вулић, Пејновић Миле- Данков, Пејновић Пиља – Кајин, Пејновић Лука- Лукица Вргоњин, Пејновић Миле.
Заблато: Рајчевић Милош-Милек, Пејновић Сока -Данишина.
Селиште: Пејновић Никола – Ђуса.
У Понор, Челинац, Росуље и Дебело брдо није се имао ко вратити.
Седамдесетих година двадесетог вијека, основан је Одбор за обиљежавање и одржавање спомен – костурница и гробља у Смиљану. Одбор је уз помоћ преосталих Срба оградио гробље, поставио велики број дрвених крстова и сваке године уређивао гробља и костурнице. Тих година Одбор је уз костурницу поред цркве покопао још тридесетак посмртних остатака Срба који су били закопани поред кућа у засеоку Расовача.
Пред сам рат 1991. Одбор је обезбједио новац, од прилога потомака жртава, да се изгради нова спомен – костурница, примјеренија и већа. Одабрано је идејно рјешење загребачког кипара Кајфеша и све је договорено да радови почну. Затим је почео прогон Срба и све је стало. Новац и данас вјероватно стоји на посебном рачуну у Загребачкој банци.
Садашња хрватска власт је срушила споменик и поставила нову спомен – костурницу без натписа.
У Смиљану постоје три гробнице. Највећи број посмртних остатака Срба сахрањен је поред цркве Св. Петра и Павла. Друга гробница је уз пут Госпић – Смиљан. Ту је покопано 15 Срба и 2 Хрвата, који су били одведени и убијени у селу Билај код Госпића. Гробница је ту, јер родбина убијених Хрвата није дозволила сахрану својих у заједничку гробницу уз цркву. Трећа гробница је на гробљу у Смиљанском Пољу.
Ни послије ослобођења српска страдања нису престала. Нова власт је провела аграрну реформу само на српску земљу. Земљу у власништву Хрвата нису дирали и одузимали. Најбоље оранице уз пут Госпић – Смиљан су одузели и претворили у Задружни посјед и ту су подигли двије штале за стоку. Касније су узгајани фазани, док све није пропало до 1970. године. Неке породице су успјеле вратити земљу, а још много земље је остало у власништву П.П.К. „Велебит“ и никад неће бити враћено власницима. У Заблату је 1946. године на згариштима кућа Катића и Рајчевића изграђено неколико великих магацина за потребе Народне милиције. Ту је најприје био и затвор за лакше осуђенике, око десетак година. Касније је остала само милиција, док и она није распоређена у Госпић и друга мјеста. Секретеријат унутрашњих послова (СУП) је то послије продао ПИК-у „Гавриловић“, који је то користио као складиште. У току рата 1991-1995. године, ту је био затвор и логор за Србе из Госпића.
И у овом грађанском рату 1991. године све се поновило, само у далеко мањем броју жртава. Убијено је 20 Срба и запаљено и срушено оно мало српских кућа које су остале послије Другог свјетског рата. Данас у Смиљану, у 21. вијеку, нема Срба ни српских кућа.
Кроз дуги временски период многе српске породице, под притиском великохрватске политике и католичке цркве, али и женидбом, прешле су у католичку вјеру. То се види по презименима: Пејновић, Катић, Узелац, Матић, која су била српска, а сада су то Хрвати. У Смиљану је посљедњи Србин рођен 1989. године, а то је Пејновић Јована Саша, који сада живи у иностранству.
ПРЕГЛЕД СРПСКИХ КУЋА У ОПШТИНИ СМИЉАН [1]
1931. 1945.
Село Богданић :
– Пејновићи 9 1
– Басарићи 7
– Гајићи 1
– Дуганџије 1
– Лемајићи 2 1
– Богићи (додао аутор текста) 6 2
Село Смиљанско Поље:
– Рајчевићи 4
– Пејновићи 7
– Плећаши 2
– Лемајићи 17 1
– Вранеши 15 1
– Вујновићи 1
– Милеуснићи 2
Село Челинац:
– Катићи 5
Село Љутача:
– Пејновићи 17 8
– Лемајићи 1 1
– Рајчевићи 4 1
– Вранеши 5
Село Заблато:
– Рајчевићи 9 1
– Катићи 6
– Гајићи 1
– Пејнпвић (додао аутор) – 1
Село Селиште:
– Лемајићи 10
– Пејновић (додао аутор) – 1
Село Божин Понор:
– Матићи 1
– Пејновићи 5
– Село Росуље:
– Пејновићи 1
Село Смиљанско Брдо:
– Пејновићи 4
ФУСНОТА:
[1] Стјепан Павичић, Сеобе и насеља у Лици, Музеј Лика, Госпић, 1990., стр.205.