Свештеници страдали у рату: Димитрије Д. Јерковић (1909-1941)
ДИМИТРИЈЕ Д. ЈЕРКОВИЋ, свештеник, парох у Широкој Кули код Госпића, Епархија горњокарловачка
Рођен је 1909. у Дивоселу. Свршио је богословију у Сремским Карловцима и по рукоположењу служио на парохијама у Смиљану, Дебелом Брду и најзад у Широкој Кули, где га је и рат затекао.
Свештеник Димитрије Јерковић је ухапшен 12. априла 1941, о чијем је хапшењу добио извештај и Црквени суд Епархије горњокарловачке. Из Широке Куле је одведен у казнени завод у Госпићу. Зна се сигурно да је у Госпићу био до 26. јуна 1941. године када је био мучен и излаган страховитим поругама и мукама. Зна се такође да је из Госпића везан отеран на Велебит. Има једно сведочанство по коме су усташе свештенику Јерковићу кундаком израњавили главу још у госпићком казненом заводу, заједно са протом Матијом Стијачићем, парохом из Смиљана.
Захваљујући Предрагу Јерковићу, унуку убијеног свештеника, добили смо двије фотографије – једну из периода школовања у Сремским Карловцима, а другу из 1935. снимљену у кругу породице. На тој фотографији је Димитрије са супругом Љубицом Јерковић (дјевојачки Поткоњак, рођена 1912.) и синовима који су рођени у Смиљану: Предрагом (1931) и Радомиром (1934). У вријеме кад је заједничка фотографија сачињена, треће дијете, Софија (децембар 1935) још није била рођена.
Димитријевог сина Предрага убиле су усташе у покољу у Крушковачама (Дивосело) у августу 1941. Радомир, млађи син (у мајчином крилу), живи у Београду (избјегао из Загреба 1995. године), а Софија (избјегла из Загреба 1992. године) живи у Сланкамену.
Димитријева жена Љубица је у рату (од 1943) учила дјецу у Почитељу, а послије рата је била учитељица у Дивоселу, све до почетка шездесетих година када је пензионисана. Умрла је 1970. године и сахрањена у гробљу на Клиси (Дивосело).
ИЗВОР: Споменица православних свештеника 1941-1945. стр. 82, Београд, 1960; Предраг Јерковић.