Свештеници страдали у рату: Никола Ј. Богуновић (1908-1941)

НИКОЛА Ј. БОГУНОВИЋ, свештеник, парох у Доњем Лапцу, Епархија горњокарловачка

Рођен је 3. јануара 1908. године у Зрмањи, Срез Грачац.

Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1929. године. Рукоположен је за ђакона 4. септембра 1930. и био ђакон и чиновник-приправник, а потом в.д. секретара Епархијског црквеног суда у Плашком. За свештеника је рукоположен 22. фебруара 1932.  и постављен за помоћника пароха у Небљусима, а од 1. маја 1935. године дошао је за пароха доњо-лапачког.

Никша Богуновић је био врло омиљен у читавом Лапачком срезу, јер је замењујући свога таста, популарног попа Пају Обрадовића, својим лепим опхођењем стекао симпатије личких горштака у подножју Пљешивице.

Богуновић је међу првима ухапшен од усташа почетком маја 1941. године у своме месту службовања и одведен у логор Госпић, где је био тешко мучен: тучен по табанима, боден усијаним иглама по бради, носу и читавом телу, чупани му нокти, чупане му длаке из браде и бркова. Мајка га је посетила у госпићком затвору и једва познала само по гласу. А преживели, који су га видели тада, тврде да му је нос био сав изобличен и натечен од удараца и да се једва мицао од убоја. Богуновић је у јуну 1941. године заједно са једном већом групом Срба везан жицом и одведен на Велебит. На Велебиту је бачен у провалију као и многи други који су прошли госпићки логор.

После његовог хапшења, усташе су дошли у његову кућу и потпуно је опљачкали, а његову супругу Дару пронашли у Боричевцу и са његова два синчића – Пајом и Ђокицом ухватили и живе бацили у дубоку јаму крај Боричевца, те је тако завршила живот цела ова свештеничка породица.

ИЗВОР: Споменица православних свештеника 1941-1945. стр. 38, Београд, 1960