ЗБОГОМ БРАТЕ ЛИЧАНИНЕ! (Мићи Кокотовићу)

Миливоје Шолевић                                                                                                                             

Миливоје Шолевић поред трофеја

                                                            

                                  

Збогом брате Личанине!

(Мићи Кокотовићу)

 

Нема више нашег Мића,

Нема личког соколића,

Оде Мићо, оста туга,

Нема више нашег друга.

 

Болног срца с љутом раном,

Миле Кокотовић 1948-2020.

Од тебе се опраштамо,

Ти ћеш остат међу нама,

У срцу те остављамо.

 

Нека звезде над тобом сјају,

Нека сунце над тобом сија,

Дођи у свом завичају,

Песмо наша најмилија.

 

Ти се роди у српској Лици,

Уз хладан камен малог села,

И одрасте на литици,

Код извора хладног врела.

 

Нека ти је земља лака,

Наш поносни српски сине,

Све је мање нас горштака,

Збогом брате Личанине!

Август, 2020.године

Млаквена греда

Миливој Шолевић, рођен 18.03.1933. године у селу Секирача, општина Коршумлија, сада живи у Новом Саду, у немогућности да лично присуствује последњем испраћају Миће Кокотовића, написао је пјесму растанка свом драгом пријатељу.

Миливој Шолевић је као врхунски ловац и дружељубив човјек упознао људе и прељепе предјеле Косиња, иначе Мићиног завичаја.  Љубав према Косињу и Косињанима, Лици и Личанима, код Миливоја никада није престала. Поред многих личних и професионалних способности и вредности, Миливој је природно талентовани писац и пјесник.

Миле Кокотовић – Мићо Пармак, рођен је  16.02.1948. године у селу Пољан у Косињу.  Изненада је умро 31.07.2020. године, након кратке и тешке болести. Сахрањен је у Бешкој. Мићо је био родом из засеока Забарје у селу Пољан у Косињу у Лици. На посебан начин је волио свој родни крај и свој народ, којем је увијек помагао. За вријеме грађанског рата деведесетих година, несебично је организовао прикупљање помоћи, коју је доносио у Републику Српску Крајину. Са својим фото апаратом и камером овјековјечио је свој завичај и људе у њему, као и у свим мјестима гдје је живио. Мићо се поносио својим српским родом. Веселио се српским успјесима а туговао због српских невоља, неслагагања и патњи. Био је изузетно вредан, принципјелан и честит човјек – српски родољуб а посебно поносан Личанин.

 

 

 

 

 

 

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × 1 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд